Свако од нас има своја сећања и што смо више година, више их је. Међу њима има и пријатних, а има и тужних, јер се губици током живота не могу избећи. Најчешће се заборави лоше, а у сећању остају све пријатнији тренуци и то с правом. Јоице је рођена у граду, али су је због лошег здравља родитељи послали у село код баке и тамо је живела скоро десет година. Сада је већ одрасла девојчица и већ дуго живи у граду одвојено од својих рођака. Недавно је њена бака умрла, завештала јој кућу. Девојчица ће отићи у село и поново посетити кућу у којој је провела детињство. Пун је успомена и оживеће када се јунакиња појави у старој кући у Кући сећања.
